Aktuelni pristupi u istraživanju odnosa posla i porodice
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11

Uvod:
Kada govorimo o odnosima posla i porodice, dva najvažnija životna okruženja za daleko najveći broj ljudi u svetu, ne možemo a da ne počnemo od činjenice da je pre nešto manje od jednog veka u delu sveta koji obuhvata tzv. “zapadna civilizacija” otpočeo proces promene ovih odnosa, koji i danas traje, a koji je ove odnose uveliko promenio.
Naravno, radi se o početku zapošljavanja žena, preciznije masovnog angažovanja osoba ženskog pola na plaćenim poslovima van porodice. Sve do tada, u industrijalizovanim delovima sveta uobičajeno je bilo da se osobe muškog pola zapošljavaju, dok je ženama bila prepuštena briga o deci i kući, dakle obavljanje kućnih poslova. Naravno, u oblastima van industrije, gde posao i porodica nisu bili izdvojeni (poljoprivredna domaćinstva), žene su bile uključivane u poslove koji donose novac porodici, ali opet manipulisanje novcem i vlast je uglavnom bila u muškim rukama, a poslovi su bili strogo podeljeni na muške i ženske. Masovna regrutacija za prvi svetski rat, koja je veliki broj muškaraca odvela sa svojih poslova i pretvorila u vojnike, dovela je do nedostatka radne snage u privredi zemalja koje su u ovaj rat bile uključene, i pred pretnjom kolapsa privrede, počelo je zapošljavanje žena. Prvi poslovi za koje su žene angažovane bili su oni najmanje privlačni – malo plaćeni, dosadni, sa malo odgovornosti, a za koje su žene bile fizički sposobne. Ovo uključivanje je smatrano za privremeno, do završetka rata, ali i nakon rata žene su ostale na dobrom broju radnih mesta, a proces uključivanja žena se nastavio. Izglasani su zakoni koji zabranjuju diskriminaciju žena i oni su do sada postali već ugrađeni u ustave velikog broja svetskih zemalja. Zakonska regulativa koja se ovim bavi je sve više unapređivana, ali taj proces teče i danas jer:
1) u svetu i dalje postoje zemlje u kojima prava muškaraca i žena pa ni pravo na rad van porodice nisu ni zakonski izjednačeni;
2) tamo gde oni to jesu i dalje postoje veće ili manje razlike u angažovanju žena i muškaraca a koje se ne mogu objasniti razlikama u sposobnostima za određene poslove - žene su i dalje svuda u svetu u proseku na slabije plaćenim poslovima i na poslovima sa manje odgovornosti u odnosu na muškarce, a i dalje postoje poslovi koji su zabranjeni za žene (vojska i policija u nekim zemljama, različite službe);
Ovde treba svakako napomenuti da je povećano interesovanje za ovu problematiku počelo sa početkom masovnog zapošljavanja žena iz srednje klase (vreme Drugog Svetskog rata). Žene iz nižih slojeva društva su još ranije bile zapošljavane, pre svega jer njihovi, takođe slabo plaćeni supružnici, nisu mogli da zarade dovoljno novca za život porodice, ali to je bilo predmet interesovanja tek pažjivih posmatrača.
U kontekstu prethodnog izlaganja pažljivi čitalac se može zapitati zašto je ova promena bitna za diskusiju o odnosu posla i porodice. Odgovor je da je transformacija koja je dovela do zapošljavanja žena istovremeno i zadala udarac tradicionalnom ustrojstvu porodice (gde se otac bavio poslom, a žena decom). Žena koja je do tada sve svoje vreme posvećivala radu u kući sada izlazi iz porodice i:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]